Фосилни зуби из јужне Кине сугеришу да је Хомо ерецтус преживео у тропским кишним шумама пре 184.000 година
Осам зуба Хомо ерецтус идентификовано је међу девет зуба хоминина пронађених на налазиштима пећина Бакиан и Накиан у Чонгзуоу, аутономна регија Гуангки Зхуанг, јужна Кина. Ови фосили датирају између 324.000 и 184.000 година. Налази, објављени као два пратећа рада у часопису Натуре 18. новембра, проширују познати фосилни запис Хомо ерецтуса у Кини за најмање 80.000 година. Ово откриће доводи у питање претходне претпоставке у вези са стаништем и понашањем врсте, сугеришући да би се могле прилагодити густим тропским кишним шумама.
Фосилна открића у јужној Кини
Девет зуба хоминина пронађено је у пећинама Бакиан и Накиан у Чонгзуоу, аутономна регија Гуангки Зхуанг. Ова два пећинска налазишта налазе се на око 15 километара удаљености у региону који карактеришу крашки пејзажи, пећине и тропска вегетација. Бакијске и Наксијске пећине представљају значајан археолошки контекст за разумевање древних људских популација у јужној Кини. Откриће ових фосила пружа нове увиде у палеоантрополошку историју региона.
Студија је укључивала међународни тим истраживача из Аустралије, Кине и Европе. Истраживање је користило пет независних метода датирања примењених на фосиле и околне материјале како би се утврдио прецизан распон година. Распон датирања од пре 324.000 до 184.000 година чврсто сврстава ове примерке у епоху средњег плеистоцена. Овај хронолошки положај помаже истраживачима да реконструишу временску линију присуства хоминина у јужној Кини.
Молекуларна Анализа Потврђује Врсте
Молекуларни докази из древних протеина у пет зуба подржали су идентификацију других зуба као Хомо ерецтус. Ова молекуларна анализа пружила је кључну биолошку потврду за морфолошку идентификацију коју су направили истраживачи. Молекуларна анализа сугерише да се узоркована популација разликује од других познатих група средњег плеистоцена Хомо ерецтус у Источна Азија. Ове друге групе укључују оне пронађене у Зхоукоудиан у Пекингу и Хекиан у провинцији Анхуи.
Девети примерак, означен као ПА1796, разликује се по облику од познатих Хомо ерецтус, Неандерталац и модерни људски зуби. Сходно томе, класификација овог деветог узорка остаје неизвесна у свим извештајима. Истраживачи су приметили да откриће потврђује присуство Хомо ерецтуса на неочекиваној локацији и временском периоду. Археолог Реано Јоаннес-Боиау изјавио је да откриће показује да је ерекција била много флексибилнија него што се раније мислило.
Импликације за људску еволуцију
Налази показују да је Хомо ерецтус преживео у тропским кишним шумама до пре 184.000 година. Ово је у директној супротности са претходним претпоставкама да само Хомо сапиенс може да насељава тако густу тропску средину. Откриће проширује познати фосилни запис Хомо ерецтуса у Кини за најмање 80.000 година. Овај налаз значајно мења разумевање географске дистрибуције врсте и прилагодљивости животној средини.
Истраживачки тим, који је укључивао геохронолога Киру Веставаи, закључио је да пећине Бакиан и Накиан нуде јединствен прозор у древну људску адаптацију. Студија пружа убедљиве доказе да су архаичне људске врсте одржавале сложене еколошке односе са екосистемима тропских прашума много дуже него што је раније процењено. Међународна сарадња наглашава глобални значај палеоантрополошких истраживања у разумевању људских еволуционих путева.
Овај чланак је написан уз помоћ вештачке интелигенције на основу више новинских извештаја, а наша редакција га прегледа у складу са уређивачким принципима. Уређивачки стандарди · Дојаве и контакт
Коментари 0